Horoskop za 2007.

Rođen sam u znaku Zmijonosca, trinaestog sazvežđa horoskopa. Astrologija ga ne priznaje, kao što ne priznaje ni čitavu nauku posle Galileja i Njutna. Nema ni potrebe da ga prizna. Horoskop je namenjen naivnim i neobrazovanim ljudima i čak i očigledna prevara donosi siguran novac. Tako je već više od dvadeset vekova. Za to vreme je Zemljina osa rotacije menjala svoj položaj u prostoru usled složenog gravitacionog delovanja Sunca i Meseca na planetu koja nije savršeno sfernog oblika (pojava precesije). Drugim rečima, izgled zvezdanog neba koje vidimo tokom godine se polako i sistematski menjao. Za čitav krug nebeskoj sferi je potrebno nešto manje od 260 vekova. Od vremena kada su drevni astrolozi podelili pojas Zodijaka na dvanaest sazvežđa, nebo se pomerilo približno za jednu dvanaestinu kruga. To znači da su se i sazvežđa u kojima se Sunce nalazi u različito doba godine pomerila približno za jedno u napred, a samim tim promenili su se i horoskopski znaci. Na primer, ako ste rođeni u XX veku sredinom juna, vaš znak bi trebao da bude Bik. Sredinom jula, Sunce je još uvek u Blizancima. A ako vam je rođendan sredinom decembra, rođeni ste upravo u Zmijonoscu, prekobrojnom sazvežđu. Za astrologe tada ne postojite, sudbina je u vašim sopstvenim rukama.

Mladić u Hagu, Vermeer u Bosni

Prošlog vikenda dobrovoljno sam uhvatio prvi voz za Den Haag i proveo prijatan dan obilazeći holandsku prestonicu: mladić u Hagu! Istini za volju, već izvesno vreme samo uz puno dobre volje mogu da se provučem kao mladić. Prošlo je dosta vremena dok nisam stigao ovamo. Mladić sa velikim M i njegovi učinili su sve što su mogli da moja generacija odraste daleko od muzeja, galerija, koncertnih sala i knjižara dekadentnog Zapada. Njihova misija još uvek traje. Mladić sa velikim M koji ne želi da se suoči sa suđenjem za ratne zločine i vlast koja ga u tome potpuno razume i podržava glavni su krivci što je predivni Mauritshuis i dalje teško dostupan mladićima i devojkama iz Srbije.

Ne postoji nacionalna nauka

Kada naši ministri govore o nauci, govore o srpskoj nauci. Ministri, po pravilu, baš i nisu neka načitana sorta, pa im je verovatno promakao čuveni Čehovljev aksiom: Ne postoji nacionalna nauka, kao što ne postoji nacionalna tablica množenja. Ako je nešto nacionalno, nije naučno. Srpska nauka, prema tome, nije naučna i o njoj je ne vredi uopšte pričati. S druge strane, ima smisla govoriti o nauci u Srbiji i ima smisla pitati se zašto je ona u toliko jadnom stanju. Ako zanemarimo omiljeni ministarski argument poznat kao "pola-veka-crnog-mraka-pod-komunistima" i pokušamo malo ozbiljnije da sagledamo stvari i uporedimo se sa onim što je nauka van Srbije danas, očigledno je da postoje dva suštinska problema. Prvi je svakako problem finansiranja. Srbija jeste izuzetno siromašna zemlja sa malim budžetom, ali čak i u tom budžetu nauka uvek ispada trinaesto prase pored raznih agencija, uprava, vojnih i paravojnih formacija koje treba pripitomiti, nahraniti i do zuba naoružati.

Razglednice

Ako je postojala jedna stvar koju kao dete nisam voleo u odlascima na letovanje, onda je to bilo pisanje razglednica. Posebno kada je na razglednicama očekivan tekst duži "Ovde je sunčano" ili originalniji od "Puno pozdrava iz". Od kada su računari nagrnuli u naše živote, razglednice su gotovo nestale. Zašto bih nekome slao sliku Dubrovnika, Osla, Rima ili bilo kog drugog mesta na svetu, ako se hiljade lepših fotki mogu skinuti sa weba? Zašto bih nekome slao parčence kartona sa lošom reprodukcijom koje će putovati danima po poštanskim vrećama i proći kroz ruke desetina poštara i transportnih radnika, ako e-mail stiže za par sekundi? Zašto bih se trudio da napišem "Puno pozdrava iz" ili proširenu rečenicu, ako esemes "sve ok, mah" nosi istu informaciju?