Mladić u Hagu, Vermeer u Bosni

Prošlog vikenda dobrovoljno sam uhvatio prvi voz za Den Haag i proveo prijatan dan obilazeći holandsku prestonicu: mladić u Hagu! Istini za volju, već izvesno vreme samo uz puno dobre volje mogu da se provučem kao mladić. Prošlo je dosta vremena dok nisam stigao ovamo. Mladić sa velikim M i njegovi učinili su sve što su mogli da moja generacija odraste daleko od muzeja, galerija, koncertnih sala i knjižara dekadentnog Zapada. Njihova misija još uvek traje. Mladić sa velikim M koji ne želi da se suoči sa suđenjem za ratne zločine i vlast koja ga u tome potpuno razume i podržava glavni su krivci što je predivni Mauritshuis i dalje teško dostupan mladićima i devojkama iz Srbije.



Holandski gradovi toliko su blizu, a vozovi toliko brzi da je vreme od grada do grada dovoljno tek da se prelistaju novine. Ali holandski gradovi se među sobom jako razlikuju prema ulogama koje su im dodeljene/nametnute. Kao kontra iščašenom i prljavom Amsterdamu i veselom studentskom Utrechtu, administrativni Hag je sav gizdav i raskošan. Početkom XVIII veka isušena je većina kanala u gradu. Na njihovom mestu sada su duge ulice sa elegantnim zgradama koje otvaraju prostor. Slavni muzej Mauritshuis se nalazi na obali jezera Hofvijver iza zgrade Parlamenta. Za potrebe izložbe "Rubens & Brueghel, A Working Friendship" izgrađen je paviljon na vodi kroz koji se ulazi u muzej. Izložba predstavlja izbor slika koje su ova dva majstora radila zajedno. Rubens je slikao figure, Brueghel dodavao scenu i životinje, pa vraćao sliku Rubensu, i tako dalje dok ne bi završili sve prelaze. Slika je na taj način nastajala u nekoliko iteracija i nedovršena se šetala između dva antverpenska studija. Fascinantno je koliko truda i uzajamnog poštovanja je bilo potrebno da bi se dva različita stila uklopila do savršenstva. Stalna kolekcija Mauritshuisa priča je za sebe. Posetilac se oseća pomalo kao da je upao među korice neke istorije umetnosti. Između ostalog tu su i Rembrandtov Autoportret i njegov Čas anatomije. Izložba se završava Vermeerovom Devojkom sa bisernom minđušom. Nakon halabuke i bezbrojnih reprodukcija koje su nedvano pratile istoimenu knjigu i po njoj snimljen film, činilo mi se da će me slika uživo ostaviti hladnim i ravnodušnim. Ali naprotiv! Pogled te nepoznate cure nakon tri i po veka i dalje je toliko živ da me je zadržao prikovanog sve do zatvaranja muzeja.

Nekoliko dana kasnije u knjižari u Amsterdamu naleteo sam na zbirku eseja "Vermeer in Bosnia" novinara Lawrencea Weschlera. Naslovni tekst počinje opisom vremena koje je proveo u Hagu prateći proces protiv Duška Tadića optuženog i u međuvremenu osuđenog za izvršene ratne zločine. Autor govori o zajedničkom ručku sa talijanskim sudijom Antoniom Casseseom koji je u to vreme bio predsednik Tribunala. Za vreme ručka Cassese je prepričavao novinaru užasne priče koje je čuo od svedoka tokom procesa. Na pitanje kako uspeva da ne poludi posle svakodnevnog bavljenja takvim strahotama, sudija je odgovorio sa osmehom: "Znaš, kad god mogu odem do muzeja Mauritshuis u centru grada i provedem malo vremena sa Vermeerom."

Weschler dalje piše: "...u vreme kada je Vermeer slikao te slike koje su za nas simbol mira i spokoja čitava Evropa bila je Bosna (ili je to doskora bila): isrpljena divljim ratovima, verskim progonima i formiranjem proto-nacija, ratovima koji su u to vreme bili bez presedana po nasilju i okrutnosti, ispunjeni opsadama i glađu i masakrima i masovnim silovanjima, neizrecivim mučenjima i potpunim razaranjima." U nastavku autor pokazuje da su Vermeerove slike zapravo odgovor na sve užase epohe baš zato što ne prikazuju ni bitke, ni ratove, ni vojskovođe, već stavljaju u prvi plan pojedinca, "jedinstveno individualno ljudsko biće koje je vredno našeg jedinstvenog individualnog odgovora". Odgovor koji jedino ima smisla i u Bosni koja je Bosna i danas.*

Dok je mladić bio u Hagu, a Vermeer u Bosni, Koštunica kao da je bio u Zemlji čuda. Na konferenciji za štampu setio se ko je kriv što Mladić još uvek nije uhapšen: Evropska unija, naravno! "Na pitanje da li je nesaradnja sa Hagom najveći neuspeh vlade, Koštunica je rekao da bi i taj posao bio završen da su nastavljeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa EU." (22.12., link) Svi mi naivni mislili smo da je obrnuto, da su pregovori prekinuti zbog nesaradnje sa Hagom! Bojim se samo da se ništa suštinski neće promeniti ni nakon predstojećih izbora. Mladić sa velikim M će u svom skloništu tamaniti rakiju i čvarke, gledati tv ili raditi nešto drugo čime ispunjava svoje penzionerske dane, a mladići i devojke će skupljati potrebne papire i čekati pred ambasadama.

Moja poseta Hagu bila je dovoljno duga tek za obilazak muzeja, izvrsne taljatele sa sosom od kozijeg sira i jednu razglednicu. Scheveningenska plaža sačekaće sledeću priliku.

*O drugim Weschlerovim esejima izmedju politike i umetnosti (Henry V u Srebrenici, Aristotel u Beogradu, ...) u nekom od nastavaka.